Sreca

Upoznajuci novu zemlju upoznajem sebe. Novu sebe koju nemam prilike da upoznam u Beogradu. Nepoznate ulice, nijanse plave boje i miris svezeg origana, uz tihe zvuke instrumenta u daljini, ostavljaju mi nepoznati ukus u ustima i zelju da spoznam jos novih mesta i ljudi ciju cu energiju prikupljati i cuvati za neka druga vremena. Strpljivo akumuliram secanja i mirise procvetalih vocaka. Fotografski snimam sareno cvece i oblake iznad starog grada. Gde god mi pogled skrene, zapazam vesele i raspolozene ljude, koji imaju vremena da se bave sobom i drugima. E, to je ono sto me ispunjava. To nosi putovanje. Zelju i potrebu da upoznavanjem drugih ljudi upoznajemo sebe. Svoje granice i mogucnosti.

 Sta covek moze najvise da ponese sa sobom? Secanje na lepe trenutke i divne predele. Preda mnom se nalazi otvorena karta Sveta, zatvorenih ociju, sa olovkom u ruci, posle par krugova nacinjenih u vazduhu spustam olovku...I GLE!!! Madagaskar....

Znam da u ovom trenutku tamo ne mogu da odem, ali nikada nije kasno. Zato olovku u ruke, osmeh na lice.Idemo dalje...Nada poslednja umire!