Sreca

Uživanje u čokoladi - možda vam to zvuči kao popuštanje sopstvenoj slabosti. Ova slatka namirnica može, učiniti i neke dobre stvari za vas, vaše srce, kožu i mozak.

Ljudi često opisuju čokoladu izrazima "grešna" ili "dekadentna", a u poslastičarnicama se čak mogu naručiti i vrste kolača pod nazivom "čokoladna bomba" ili "čokoladna smrt". Da li su to jedini načini opisivanja ovog voljenog slatkiša? Ne, ako govorimo o zdravlju. Dakle, ima dobrih vesti - poslednja istraživanja dokazuju da su neke vrste čokolade zapravo dobre za vaše zdravlje, pa da samim tim konsumiranje čokolade može biti dobra navika, i to iz više razloga.

Za zdravije srce: naučnici sa čuvenog Harvarda uradili su 136 studija o kakaou, koji je osnova čokolade. U članku objavljenom u Evropskom žurnalu za nutricionizam i metabolizam, ovi stručnjaci pišu da kakao potpomaže zdravlje srca, utičući pozitivno na krvnu sliku i protiv štetnog holesterola. Ovi dobri efekti kakaoa rezultat su antioksidantskog elementa - flavonoida.

Zbog boljeg krvnog pritiska: ako vam je krvni pritisak visok, tad čokolada može da pomogne. Istraživanja su izvršena na grupi ljudi sa visokim krvnim pritiskom. Oni su jeli tamnu čokoladu svakog dana tokom dve nedelje, i primećeno je da je krvni pritisak u velikom padu. Takođe im je snižen nivo holesterola. Pored ove koristi, pazite da ne preterate - čokolada je kalorična i kada je dobra za zdravlje.

Za snagu mišića: čokoladno mleko može vam dati dodatnu snagu posle napornog rada. Ovo piće pokazalo je bolje rezultate od sportskih energetskih napitaka.

Za lepši izgled kože: za to nije dobra obična čokolada, već specijalna, sa kakaom obogaćenim sa puno flavonoida. Upravo ovakvom namirnicom nemački stručnjaci su poslužili 24 žene, a posle tri meseca zabeležili su da je njihova koža - vlažnija, glatkija i manje crvena ako se izloži ultravioletnim zracima. Dakle - flavonoid je izuzetan sastojak, i za zdravlje najvećeg organa - kože.

Za dobar seks (možda): italijanski istraživači želeli su da provere da li je čokolada zaista afrodizijak. Sproveli su istraživanje nad 143 žene, a ono je potom objavljeno u "Magazinu za seksualnu medicinu". Ispitanice koje su konsumirale čokoladu svakog dana imaju učestalije odnose i brže doživljavaju orgazam. Ova grupa spada, doduše, u mlađe godište, tako da ovo istraživanje ništa nije nepobitno dokazalo.

Pa ipak, ako vas čokolada dovodi u dobro raspoloženje, uživajte, nekoliko kockica neće naškoditi vašoj liniji.

Smeh uopšte nije loš početak prijateljstva, a daleko je najbolji završetak istog... Prijatelje biram po lepom izgledu, poznanike po dobrom karakteru, a neprijatelje po visokoj inteligenciji. Čovek ne može da bude previše obazriv u izboru neprijatelja. Nemam nijednog koji je budala.

 Sreca je u malim stvarima

Kada se pominje planinarstvo na ovim prostorima obično laici, ali i ogroman procenat članova planinarskih društava misli da je planinarstvo isključivo neka tura na planinu, uspon na neki vrh, šetnja po šumi i sl.. Može se reći da je planinarstvo za čoveka u današnjem vremenu najzdravija fizička aktivnost koja se odvija u prirodi.

 Zato ko voli prirodu i kome se cini uzbudljivo, nek podje u osvajanje nasih planina.

Grupa od 54 planinara iz Srbije popela se danas na najviši vrh Alpa i zapadne Evrope Mon Blan (4807).

Kako je objavljeno na sajtu planinarskog društva "Pobeda", koje je organizator ove akcije, planinari su u nedelju 23.jula osvojili i najviši vrh Italije Gran Paradizo (4061), na koji se popelo čak 60 učesnika pohoda.

Pored članova PD "Pobeda", u osvajanju vrhova na Alpima učestvovali su i planinari iz još dvadesetak društava iz Srbije, kao i tri planinara iz Sarajeva.

Većinu ekipe od 65 ljudi koja je pošla iz Beograda 21.jula čine mladi i perspektivni planinari, a osvajanje Mon Blana je deo pripreme za uspon na najviše vrhove sedam kontinenata.

Do sada su se planinari "Pobede" popeli na najviše vrhove Evrope, Južne Amerike i Afrike: Elbrus (5.642 metra), Akonkagvu (6.692 metra) i Kilimandžaro (5.895 metara).

Sledeće godine planiran je uspon na najviši vrh Severne Amerike Denali (6.194 metra) na Aljasci, a 2008. na Mont Everest (8.850 metara) koji je najviši u Aziji i svetu.

Da bismo videli sva cuda ovog sveta i doziveli avanturu tipa Indijane Dzonsa nije potrebno da predjemo hiljade kilometara i posetimo druge kontinente, jer nasa zemlja pruza dovoljno mogucnosti....

Ako bas zudimo za avanturom, a iz srbije smo i ne soadamo u "burzuje" imamo nekoliko varijanti za "adrenalinski" provod. Pored voznje balonom, obilaska Rimskog bunara ili laguna smederevske tvrdjave, tu je i rafting divljim rekama kao sto su Tara, Piva, Drina i mnoge druge. Manje uzbudljivo, ali isto tako atraktivno je splavarenje ili vozikanje bezbrojnim kanalima sistema Dunav-Tisa-Dunav, na koje ne smete poci bez "autana" :).

Adrenalin, suze u ocima, i nezaboravna ekstaza su ono sto raftnig cine avanturom u prirodi. Rafting je organizovan u dve grupe, prva grupa ljudi koja krece rano ujutru – ranoranioci, i druga grupa koja krece po povratku ranoranioca, tzv. nocne ptice. Sam rafting se odvija od Brstanovice do Scepan polja i traje od 2 sata. Na tom potezu, u duzini od 18 kilometara, smenjuju se penusavi i uzbudljivi bukovi Brstanovacki buk, buk Celije, bukovi pod borovima, gornji i donji Vjerinovica buk, buk Uzlup…

Netaknuta priroda, prelepa reka Tara uz rafting i igre na vodi predstavlja savrsenu kombinaciju za odmor i druzenje...  Tara je najlepsa i najopasnija :)

Dok nam, u poznu jesen, kisa dobuje po prozoru, a na obliznjim planinama se beli prvi sneg, dok sljapkamo mokrim ulicam, rasirenih kisobrana koje vetar lomi, ogrnuti u tople jakne, instiktivno razmisljamo o toplim danima.

Doduse, lenstvovanje na suncu, izlezavanje i kupanje , sve je vise "out". Ljudi sve vise izbegavaju pasivne godisnje odmore, kazu statistike, i zele aktivne odmore, gde nece svaki dan liciti na drugi, i da po povratku sa odmora iamju o cemu da pricaju tokom dugih jesenjih i zimskih dana. Mnogi biraju uspone na planinske vrhove ili kampovanje, koje se polako vraca u srpski i svetski turizam. O turizmu se sve vise prica kao o avanturi, o nedozivljenom iskustvu koje svako ko ima priliku treba da proba.

Jedan od neobicnih i ekstremno skupih avantura je let u svemir. Sa ruske svemirske stanice nedavno se vratio bogati Amerkanac, koji je za jednu nedelju u stanici Sojuz platio 25 miliona dolara. A sa druge strane, sedam dana u podmornici Feniks kosta 80 miliona dolara. Letovanje u ovom luksuznom podvodnom objektu, po pricama nekih reklamnih agencija, lici na druzenje sa junakom price Dvadeset hiljada milja pod morem, kapetanom Nemom. Za ovakvu vrstu letovanja, prave se liste cekanja 4 godine unapred, jer je navala velika.